U proteklih deset i kusur godina srpsko strip izdavaštvo doživljava ponovnu renesansu. Nekome ko je iz detinjstva u zrele godine poneo tople uspomene na zlatno doba jugoslovenskog stripa aktuelna situacija može se bez varke učiniti kao ponovo pronađeno detinjstvo. Jedina razlika koja deli ono i ovo vreme je kvalitet štampe i dostupnost svega onoga što aktuelna produkcija iz meseca u mesec izbacuje na police knjižara i striparnica. Za poklonika stripskog medija to je prava muka. Srećom, ni biblioteke više ne robuju starim predrasudama pa su njihove police sve otvorenije da prime sveske, albume, knjige i druge formate najprezrenijeg medija koji svi čitaju. Velika zasluga ide našim izdavačima – Besnoj kobili, Darkvudu, Veselom četvrtku, Komiku, Lavirintu, Makondu, Modestiju, Rozenkrancu, Sistem komiksu, Čarobnoj knjizi – da pomenemo samo neke, koji ne samo da u aktuelnoj produkciji prepoznaju ono što je najkvalitetnije, već veliku pažnju posvećuju i klasičnim ostvarenjima evropskog, američkog i domaćeg stripa. Podjednako važnu ulogu na ovom frontu igraju i manifestacije koje su nadišle entuzijazam kratkog daha, prerasle nacionalne granice i poprimile karakter žive tradicije (Balkanska smotra mladih strip autora u organizaciji leskovačke škole stripa Nikola Mitrović Kokan, Komik kon u organizaciji kragujevačkog Sveta stripa i beogradski Salon stripa u organizaciji Srećne galerije Studentskog kulturnog centra), kao i dvema prvim organizacijama pripadajuće publikacije Strip presing i Kiša.
U ovakvoj situaciji posvećenik i ozbiljni konzument može izistinski da uživa ako je u prilici da neometano sledi svoje naklonosti i afinitete. Jedno od ostvarenja koje je u poslednjih desetak godina u iskustvu potpisnika ovih redova ostavilo trag, dubok poput rane sa još nezaraslim šavovima, je autobiografska strip priča Dejvida Smola Šavovi, izdanje izdavačke kuće Modesti stripovi iz 2015 (originalno izdanje iz 2009). Smol (1945), nagrađivani vizuelni umetnik, ilustrator knjiga za decu i saradnik Njujorkera i Njujork Tajmsa, na 323 strane raskopčao je bolnu pripovest svog odrastanja i adolescencije. Situirano u Detroit pedesetih godina prošlog veka, u disfunkcionalnoj porodici oca lekara i majke domaćice, ovo odrastanje ispunjeno je gorčinom, osujećenošću, atmosferom groznice i sna. Ta atmosfera neodoljivo je dočarana lavirungom, jednom široko razuđenom paletom sivih tonova i sena iz kojih izranjaju protagonisti i radnja. Uhvaćen u okolnosti čije uzroke nije u stanju da razazna, gurnut po strani ambicijama svoje porodice koja stremi ka društvenom prestižu prazneći se u svojim potrošačkim groznicama, premalen da bi razumeo skrivene nastranosti koje počivaju iza hladnog odnosa oca i majke, dečak Smol je sve samo ne mezimac i miljenče u opisanim okolnostima. Rubna situacija na koju na pragu svoje adolescencije dospeva, posledica roditeljske nebrige, okončava se operacijom u kojoj mu pored malignog tkiva biva odstranjena i polovina glasnih žica. Sve to gurnuće ga silno i neodoljivo u bolnu krizu, koloplet razmirica i zatajenog porodičnog nasleđa u kojem će izgubiti i na kraju pobednički pronaći sebe. Čitavom radnjom izukrštanom na nekoliko nivoa halucinantnim ekskursima i strašnim umišljajima provejavaju reminiscencije na Alisu Luisa Kerola koja u ovom stripu igra neku vrstu metareference, fantazmagoričnog bedekera za putovanje kroz svet vlastitih košmara. Takvoj vrsti peripetije Smol majstorski pristupa svojim ekspresionističkim likovnim rukopisom u kome je manje više, i u kome se redukcija, svedenost, i suvereno vladanje kontrastima i gradacijama pokazuju nepogrešivim ne samo u prikazivanju datosti i konteksta radnje, već i u onome što je krupniji i zahtevniji umetnički problem – iskušenjima ljudske svesti na rubovima groznica i košmara. U tom smislu možda su najznatniji dometi ovog ostvarenja one sekvence u kojima se jezgrovita strip naracija ukršta sa presnom, sirovom i sugestivnom likovnom poetikom, i u kojima i same sile prirode ne predstavljaju ništa drugo do metaforu i perspektivu unutrašnjih horizonata vodećeg protagoniste.
U tekućoj produkciji domaćeg strip izdavaštva grafički roman Šavovi pokazuje se kao izuzetan doprinos umetničkom sazrevanju i negovanju senzibiliteta naših kritičara, znalaca, autora i poklonika strip kulture. Kao ostvarenje, uvrstili bismo ga me]u one retke, majstorske pripovesti iya kojih stoje Baru, Vinšlus, Rabate, Talbot, Šabute, te Klajst, Satrapijeva, Tompson i Špigelman, sa kojima deli svoju autobiografsku perspektivu. Za potpisnika ovih redova Šavovi poseduju jedan sasvim osoben, intimni značaj, u kome se prepliće ljubav prema teškim, stvarnosnim i biografskim sadržajima i naklonost prema rembrantovskoj, kenifovskoj likovnosti u umetnosti stripa. Za kraj neka bude rečeno i to da su ovom tekstu kumovale neobične okolnosti: njegovo pisanje, započeto u nesređenim okolnostima nenaslućene bolesti, okončava se sporim i povremeno bolnim zarastanjem još svežih šavova.
Premijerno objavljivanje
Čitaš me! 